Početna strana
 
Uticaj privatizacije i liberalizacije trgovine na žene u Gruziji
dr Charita Jashi, Državni univerzitet u Tbilisiju, Gruzija

Liberalizacija svetske privrede stvara nove mogućnosti da se u potpunosti iskoristi tržišna ekonomija. Trgovinske politike nacionalnih vlada i aktivnosti Svetske trgovinske organizacije (STO) imaju značajnu ulogu u ekonomskom i društvenom razvoju sveta. Moderno globalno tržište karakteriše visok stepen monopolizacije. Pristup takvim tržištima je veoma težak za zemlje u razvoju. One nisu u mogućnosti da se takmiče u neravnopravnim trgovinskim uslovima usled pravih, političkih i ekonomskih kataklizmi na svojim teritorijama.

Gruzija je postala 137. članica Svetske trgovinske organizacije u junu 2000. godine. Gruzija je četvrta bivša sovjetska republika koja se pridružila STO. Pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji bio je značajan korak u procesu tranzicije ka tržišnoj ekonomiji. Procesu pristupanja prethodila je serija suštinskih promena u nacionalnoj legislativi u oblastima intelektualne svojine, režima trgovine i investicija, prometa uslugama, vladinim garancijama i slično.

Gruzijska vlada se nadala da će zauzimanjem zasluženog mesta u globalnom trgovinskom sistemu uskoro doživeti prosperitet i stabilnost i pojačane aktivnosti u svetskoj ekonomskoj areni. Obaveza vlade bila je da sprovede impresivan reformski proces, praćen visokim stepenom liberalizacije trgovine i uz potpunu saglasnost sa pravilima i odredbama STO. Članstvo u STO ohrabrilo je integraciju Gruzije u Evropu.

Vlada se obavezala da će primeniti sve međunarodne obaveze u pogledu carina, stranih investicija i stvaranja povoljne poslovne klime u Gruziji, za šta se pretpostavljalo da će podstaknuti ekonomski razvoj. Međutim, zbog nesimetričnog razvoja političkih i ekonomskih procesa u zemlji, ovi uslovi nisu ispunjeni.

Kao rezultat, Gruzija je iskusila sledeće posledice: brzi pad nacionalne ekonomije; trgovinsku politiku usmerena samo ka uvozu; ograničene mogućnosti za povećanje izvoza; bujanje sive ekonomije; i povećanje cena domaćih roba i usluga. Osim toga, politička i društvena nestabilnost, korupcija i pitanja bezbednosti sprečili su rast direktnih stranih investicija.

Izvoz Gruzije je delimično koncentrisan na sirovine i repromaterijale kao što su gvožđe, bakar, aluminijum, čelik i mineralna goriva. Ipak, dinamika izvoza ukazuje da će se vremenom koncentracija izvoza na sirovine postepeno smanjivati. U uvozu dominiraju mineralni proizvodi (uključujući prirodni gas, naftu i naftine derivate) i električna energija, što ukazuje na zavisnost Gruzije od strane energije. [1]

Prednosti koje donosi članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji nisu iskorišćene u potpunosti. Tradicionalni mehanizmi za zaštitu domaćeg tržišta i uvoza nisu bili dovoljni. Ispod granice siromaštva živi 51,1 procenata populacije, dok je 23,6 procenata nezaposleno.  Rasprostranjene nelegalne aktivnosti podrivale su legalan uvoz i lokalno proizvedenu robu. Većina Gruzijaca zarađuje za život baveći se poljoprivredom. Reforme u ovom polju dovele su do toga da je 57 procenata obradivih površina u rukama individualnih proizvođača, dok 27 procenata država iznajmljuje poljoprivrednicima. [2] S druge strane, prihodi od poljoprivrede su ograničeni usled nedostaka uslova za dobijanje kredita, slabim sistemima na navodnjavanje, kao i visokim cenama goriva, pesticida i mašinerije. Na profitabilnost takođe utiču visoki troškovi transporta i proizvodnog rasta koji su doveli do stope od 40 procenata nezaposlenih u urbanim oblastima.

Proces globalizacije i liberalizacije trgovine je negativno uticao na stanovništvo Gruzije. Interesantno je analizirati ove efekte sa rodnog stanovišta. Trenutno nema dovoljno informacija ni istraživanja ove problematike. Trebalo bi da se pažljivo istraže efekti trgovine na žene, koje čine većinu gruzijskog najsiromašnijeg sloja stanovništva.    Ukoliko trgovina ima za cilj da pomogne siromašnim građanima, onda bi bilo normalno očekivati pozitivne efekte na siromašne žene, kod kojih i malo povećanje prihoda može da ima ogroman uticaj na kvalitet života. Realnost u Gruziji po ovo pitanju se prilično razlikuje. Procesi reformi koji su obuhvatili sve sektore ekonomije i društvene sfere, uslovili su značajnu diferencijaciju žena na osnovu prihoda, kvaliteta živta, uslova rada i zahteva u pogledu određenih vidova socijalne podrške. Osim toga, došlo je i do uticaja različitih faktora poput razlika između muškaraca i žena u pogledu pristupa finansijskim i kreditnim resursima i svojini, uključujući zemljište i nekretnine.

Uprkos tome što Gruzija ima strateški položaj između Evrope i Azije, što se graniči sa zemljom članicom EU, ima pristup tržištima Zajednice nezavisnih država, demokratsku i liberalnu politiku, izvozni režim koji podstiče konkureciju, liberalan i jednostavan poreski sistem, veliki potencijal u poljoprivrednom sektoru, transportnu i komunikacijsku infrastrukturu, nedostajale su strane investicije. Privreda je sada u važnoj fazi makro-ekonoske stabilizacije, koja za cilj ima jačanje ekomskih odnosa sa inostranstvom i povećanje obima trgovine, finansija i investicija. Osnovne privredne aktivnosti u Gruziji uključuju kultivaciju poljoprivrednih proizvoda, kao što su citrusi, čaj, lešnici i grožđe; iskopavanje mangana i bakra, kao i industrijske aktivnosti kao što su proizvodnja alkoholnih i bezalkoholnih pića, metala, mašinerije i hemikalija. Ova zemlja uvozi veći deo neophodnih energenata, uključujuči prirodni gas i naftne proizvode. Jedini značajan izvor energije u zemlji je hidroenergija.

I pored ozbiljnih problema nanetim privredi usled raskola između građana, Gruzija je, uz pomoć međunarodnih donatora, ostvarila značajne privredne rezultate, kao što su pozitivan bruto nacionalni dohodak (BNP) i smanjena inflacija. S druge strane, gruzijska vlada ima problema sa ograničenim resursima usled hronične nemogućnosti da naplati prihod od poreza. Nova gruzijska vlada napreduje u svojim naporima da reformiše poresku politiku, naplati poreze i izbori se sa korupcijom. Suviše malo rezultata  je vidljivo na tom polju. Ipak, veoma niske plate i penzije, povećana socijalna nepravda, mala kupovna moć stanovništva i dalje su osnovni problemi u Gruziji.

Gruzija takođe pati od nedostatka energije; elektrodistribucija iz Tbilisija privatizovana  je 1998. godine, ali je i dalje nizak procenat naplate, kako u Tbilisiju, tako i u ostalim delovima zemlje. Nade ove zemlje su trenutno usmerene ka duroročnom razvoju njene uloge kao tranzitne zemlje kroz koju prolaze naftovodi, gasovodi i gde se obavlja se trgovina. Izgradnja naftovoda Baku-Tbilisi-Čejhan i gasovoda Baku-Tbilisi- Erzerum doneli su neophodne investicije i uslovili otvaranje radnih mesta.

Procesi transormacije kroz koje zemlja trenutno prolazi su značajno uticali na razvoj rodne ravnopravnosti. Kao rezultat neoliberalne privredne politike, dolazi do rekonstrukcije u raznim privrednim oblastima. Sprovođenje makro-ekonomske politike koja u obzir nije uzimala socijalne faktore dovelo je do naglog pada socijalnih garancija i masovnog egzodusa žena iz proizvodnih pogona.

Privredne oblasti u kojima su tradicionalno dominirale žene su se značajno promenile. Rodna neravnopravnost po pitanju pristupa resursima postala je još akutniji problem, dok su se bezbednost žena i zaštita njihovih prava na rad značajno pogoršali. Društveno-ekonomska situacija i politika rodne ravnopravnosti u mnogim zemljama stavlja određene prepreke pred žene na njihovom puta ka ostvarivanju uspešne političke i profesionalne karijere.

Ekonomske reforme započete u ovoj zemlji, proces restruktuiranja i privatizacije doveli su do polarizacije stanovništva na sloj bogatih i siromašnih. Stvoren je društveni sloj preduzentika i privatnika, koji su postali vlasnici privatizovanih objekata, kao posledica inicijative države.

Velike nade polagane su u proces privatizacije, pošto se verovalo da će otvaranje novih radnih mesta dovesti do rehabilitacije, ali sve te nade su ostale neispunjene. U međuvremenu, stvorena je armija nezaposlenih, bez ikakve društvene pomoći. Značajno smanjenje broja radnih mesta dovelo je do smanjene potražnje za radnom snagom i zaposlenja, kako muškaraca, tako i žena. S jedne strane, to se može objasniti činjenicom da su tradicionalno «ženske oblasti» (tekstilna, prehrambena industrija, hemijska proizvodnja, itd.) pretrpele najjači udar, što je rezultat ekonomskog restruktuiranja i liberalizacije  trgovine u Gruziji. Nezapolenost među ženama je poprimila velike razmere, ali, na žalost, zvanični statistički podaci jedva da oslikavaju postojeću realnost.

Prva faza privatizacije u Gruziji 1994. godine iznedrila je nov sloj preduzetnika. Postojeća pravna osnova (posebno Zakon o privatizaciji) nije ograničavala učešće stanovništva u ovom procesu. Ovaj rad neće dati  pravnu  ocenu procesa privatizacije, ali, ako je suditi prema rezultatima, jasno je da je veliki deo države preuzet od strane onih koji su već bili «duboko ukopani» u vladinu hijerarhiju, tj. onih koji su već imali veliku moć. Pošto je prisustvo žena na visokim nivoima državne vlasti bilo praktično zanemarljivo, one nisu bile u prilici da postanu vlasnici bilo kakvih većih industrijskih ili poljoprivrednih objekata, već su samo uspele da otkupe mala preduzeća, koja se uglavnom bave pružanjem usluga. One nisu imale kapital neophodan za kupovinu većih objekata koji su bili ponuđeni na prodaju u procesu privatizacije.

Kao što se može videti iz podataka, žene su većina samo u oblastima obrazovanja i zdravstvene zaštite, koji su uglavnom manje profitabilni. Ostale oblasti poslovanja u kojima žene imaju veće šanse da se zaposle su masovni mediji i oblast zabave. Masovni mediji su poznati kao «ženska oblast», dve trećine izveštača su žene i došlo je do naglog povećanja broja žena na odgovornim administrativnim položajima. Sličan primer je i šou-biznis, gde mlade žene rade kao umetnice, dizajnerke i agenti u reklamnom sektoru.

U oči posebno upada mali broj privatizovanih objekata u polju bankarstva, energije i građevine. U ovim sferama, gde su veće mogućnosti za ostvarivanje profita, učešće žena ne postoji, što znači da su se preduzetničke prilike za žene u Gruziji razvijale u skladu sa profesionalnom segregacijom na osnovu pola.

Uz pomoć Američke agencije za međunarodni razvoj (US Agency for International Development), Udruženje za podršku preduzetnicima sprovelo je 2004. godine posebno istraživanje kao bi proučili situaciju u 50 velikih kompanija u Gruziji. Bilo je veoma interesantno otkriti da se samo dve žene nalaze na visokim položajima u tim kompanijama. Žene su uglavnom uključene u mala preduzeća, naročito u polju pružanja usluga, kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, trgovina, restorani, hoteli, apoteke, izdavačke kuće, itd.

Poslednjih nekoliko godina, privredni razvoj u Gruziji koncentrisan je u oblastima kao što su komunikacije, transport, finansijske usluge, industrija i trgovina, gde su uglavnom uključeni muškarci, koji i zauzimaju sva liderska mesta.

U procesu ekonomske tranzicije, stvoren je nov društveni sloj, koji imajući u vidu intenzivnu upotrebu njegove radne snage, produktivnost, kvalitet rada koji izvodi i društveno priznanje, pripada grupi zaposlenih, dok su po pitanju plate i potrošnje veoma blizu nezaposlenima.

Vredi primetiti da većina zvanično zaposlenih žena (70 procenata) pripada takozvanoj grupi samozaposlenih, dok samo 30 procenata radi u raznim preduzećima i organizacijama. Samo 15 procenata od ukupnog broja samozaposlenih žena rade kao poslodavci u nezvaničnom sektoru, dok je većina samozaposlenih na ivici siromaštva. [3] Podaci o aktivnostima u nezvaničnom sektoru su prilično šturi, ali informacije koje imamo ukazuju na tendencije koje se mogu otkriti u ovoj oblasti.

Veza između rada u nezvaničnoj privredi i statusa siromaštva jača je u slučaju žena, nego muškaraca. Rad u nezvaničnom sektoru je mnogo češće oblik zaposlenja žena, nego muškaraca. Kombinacija zvaničnog zaposlenja sa dodatnim poslom kako bi se ostvario dovoljan prihod je veoma popularna pojava. Velika većina žena zaposlena je u oblasti poljoprivrede. Rad u nezvaničnom sektoru doživljava se kao neophodna strategija fizičkog opstanka, posebno u slučajevima kada ne postoje alternative u pronalaženju posla. Mnoge žene su na sličan način uključene u neplaćeni rad u svojim domaćinstvima.

Razlika je naročito velika po pitanju primanja. Prosečna plata zaposlene žene znatno je niža od plate muškarca. To je naročito očigledno u državnom sektoru na bazi ugovora o radu, gde plata žene predstavlja 55,1 procenat plate muškarca. U budžetskim organizacijama i organima državne uprave ovaj procenat iznosi 46, u nevladinom sektoru – 63,6, poljoprivredi – 82,5, trgovini – 71,2 , obrazovanju – 72,6 , zdravstvenoj zaštiti – 71,3 procenata, dok je u ostalim oblastima društvenih usluga taj procenat 51,7. [4]

Ova razlika je važna, kako za poslodavce, tako i za zaposlene. Prihodi žena preduzetnika su za 34,7 procenata manji od muških poslodavaca, dok zaposlene žene ostvaruju prihod manji za 21,8 posto u odnosu na njihove kolege muškarce. Sve ovo ukazuje da su žene (naročito radnice) uključene u rad za koji nisu potrebne kvalifikacije i shodno tome mogu biti raspoređene na odgovarajuća niža radna mesta (sa odgovarajućom, nižom platom).

Na najvišim položajima u organima upravljanja muškarci brojčano nadmašuju žene 26 prema 1. Za razliku od toga, postoji više žena visokokvalifikovanih specijalista, 1,7 puta  više nego muškaraca, iako su praktično isti broj muškaraca i žena bili na profesionalnoj obuci na ovom nivou. Polovina od zaposlenih žena su nekvalifikovane radnice, za razliku od 48,5 procenata muškaraca.

Rezultati istraživanja pokazuju koliko žene dominiraju u nezvaničnom sektoru, za razliku od privatnog koji je teritorija kojom vladaju muškarci. [5] Učešće žena u privatnom sektoru ograničeno je i njihova prava na rad se često krše i trenutno su šanse za poboljšanje njihove materijalne situacije nepostojeće. Žene prihvataju takve poslove samo da bi sprečile da njihove porodice umru od gladi. Na žalost, usled nedostatka informacija, analiza privatnog sektora po pitanju polova je veoma teška, ali je disproporcija između polova još uvek vidljiva u ovoj oblasti, na šta utiču određeni objektivni razlozi.

Nepovoljna klilma za preduzetništvo u našoj zemlji stvorila je više problema ženama nego muškarcima. Zbog nepoštene konkurencije u rukovođenju i njihovog neiskustva u «sklapanju dogovora» (često nelegalnih) sa javnim ili privatnim službama, ženama je veoma teško da pridobiju naklonost i poverenje potencijalnih partnera pri započinjanju posla.Čak i u periodu nekontrolisane dodele visokih kredita, poslovne žene nisu mogle dobiti ni jedan takav kredit.

Preduzetništvo ne dolazi automatski sa liberalizacijom i privatizacijom. Preduzetnička ekonomija mora biti promovisana kroz odgovarajuće politike i institucije u mnogim oblastima, kao što su obrazovanje i obuka i početni kapital. Prva faza takvog programa mora da uključi  istraživanje vezano za poslovne žene i njihov status na tržištu rada, na osnovu čega bi se osmišljavale dalje aktivnosti.

Jedan od najvećih problema sa kojima se suočava Gruzija na putu ekonomskog razvoja je da mikro i mala preduzeća imaju velikih problema da dobiju kredite. U svakoj energičnoj privredi, mikro i mala preduzeća su osnova za stvaranje radnih mesta, itd.

Malim privrednicima u Gruziji je teško da dođu do kredita, privreda u zemlji će imati velikih poteškoća u razvoju. Gruzija bi mogla da se pozabavi velikim problemima na koje nailaze velika preduzeća – porezi, previše zakona, manjak investicija, itd. – ali ukoliko se ne stvore povoljniji uslovi za poslovanje mikro, malih i srednjih preduzeća, veliki deo privrede neće se razvijati. U isto vreme, vlada ne može da očekuje da održi sistem u kojem samo velika preduzeća predstavljaju osnovu poreskog prihoda – bez ubiranja poreza od malih preduzeća, vlada nikada neće imati dovoljno resursa da pruži usluge za koje je zadužena

Nasilje nad ženama na njihovim radnim mestima je postalo prilično ozbiljan problem. Zbog velike konkurencije na tržištu radne snage, žene se boje da ostanu bez posla i zato u većini slučajeva ne prijavljuju zlostavljanje počinjeno nad njima, dok sa druge strane svi znaju da se takve stvari dešavaju u raznim kancelarijama i institucijama. Prestižan i dobro plaćen posao, uz profesionalizam, pred žene koje traže posao stavlja dodatne diskriminativne zahteve, tj. fizički izgled, starost. U slučaju trudnoće, često se dešava da administracija ne odobri ženama privilegije koje im po zakonu pripadaju.

Svi ovi faktori utiču na uključenost žena u privatnom sektoru. Treba naglasiti da žene mogu mnogo da doprinesu poslovanju i činjenica da je njihovo prisustvo u ovoj sferi toliko ograničeno ide samo na štetu društva. Izjednačavanje mogućnosti za rad muškaraca i žena zahteva čitav kompleks mera, kao što su krediti sa popustom, mikro finansiranje, poboljšanje pravne zaštite, žaštita prava žena na rad, itd.  

Važno je analizirati globalna trgovinska pitanja iz različitih perspektiva. S jedne strane, razvoj trgovine može da dovede do raseljavanja, nezaposlenosti i novih teškoća. Ti sektori koji imaju velike šanse da pretrpe gubitke od strane međunarodne konkurencije moraju dobiti javnu podršku, kao i finansijsku i tehničku pomoć. S druge strane, mnoge nove mogućnosti da zaradu i zaposlenje pojaviće se sa liberalizacijom. U ovom slučaju, mora se uložiti napor da se identifikuju te potencijalne oblasti razvoja i ženama treba obezbediti neophodne veštine, obuku, informacije i kontakte kako bi bile u prilici da u potpunosti iskoriste ove mogućnosti. [6]

Kao što je već napomenuto, proces globalizacije je značajno uticao na strukturu zaposlenih u Gruziji. Na međunarodnom tržištu, potražnja za ženskom radnom snagom, kao jeftinom radnom snagom, znatno je porasla. Stoga je porastao i broj žena i njihov udeo u ukupnom broju radnika-emigranata. Feminizacija se vidi kao sledeća faza u razvoju radničke emigracije i doživljava se kao veliki proces na putu ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti. [7]

Pre 1990. godine migracije gruzijskih žena bile su prilično nepoznat pojam. Bilo je potpuno neprihvatljivo, po mentalitetu Gruzijaca, da žena napusti svoju porodicu i ode u inostranstvo da zarađuje za život. Ali, postojeća realnost i duboka društvena kriza, kao i nagli pad u standardu života učinili su da migracije radnika postanu sredstvo kojim stanovnici Gruzije ispunjavaju svoje osnovne fizičke potrebe. To je ženama omogućilo značajno učešće u migraciji radnika.

U zemljama u razvoju širom sveta, žene su morale da se povuku u niže stupnjeve infrastrukture usluga,pa većina njih mora da radi kao medicinske sestre, prodavačice, konobarice, ili na ostalim radnim mestima koja ne zahtevaju kvalifikovanu radnu snagu. U slobodnim industrijskim zonama zemalja južne Azije i istočne Afrike, žene čine 80 posto ukupne radne snage (jeftine radne snage). Mnoge od njih su došle tamo za poslom i uključene su u industriju zabave, uglavnom u prostituciju.

Globalizacija takođe ima tendenciju da omogućava velikim kompanijama /uglavnom muškarci/ da brzo osvajaju nova tržišta i da lako ugroze mala i mikro preduzeća /uglavnom žene/, kojima predstavlja problem da dobiju informacije – a pogotovo pristup – novim tržištima. Zaključak je da globalizacija stavlja slabo kvalifikovane radnike i male proizvođače pod pritisak tako što im slabi pregovaračku moć i pojačava konkurenciju. Ove tendencije imale su negativan uticaj na žene, male plate, nedostatak privilegija i sigurnosti na radnom mestu.

Nedavna dešavanja u Gruziji (tj. takozvana «Revolucija ruže») značajno su ubrzali promene u političkom i ekonomskom životu zemlje, verovanje da će zemlja krenuti putem ekonomskog oporavka i potpuno prihvatiti evropske vrednosti postali su opipljivi. Ipak, veći napori su neophodni da bi se Gruzija pretvorila u ekonomski jaku zemlju koja može da zauzme mesto koje joj pripada u procesima tranzicije koji su u toku širom sveta.

Literatura:

Access To Finance and ICT For Women Entrepreneurship in the UNECE Region, Challenges and Good Practices, Geneva: UN, 2004

Bam, A.,   Trade and   Women`s Issue , WIDE Bulletin, Brussels: WIDE,.  2003

Carr, M., Chen, M. and Tate, J., “Globalization and Homebased Workers”,

Carr,M. and  Chen,M., Globalization and Informal Economy : How Global Trade and Investment  Impact on he Working Poor ,  Cambrigde: Harvard University, 2001

Charmes,  J., Informal Sector, Poverty and Gender: A Review of Empirical

Davituliani, A., “Globalization and Several aspects of Georgia’s Economic Security”, Strategic Surveys and Center of Development, Bulletin,  76, Tbilisi,2000

Development”. In UNCTAD, Trade, Sustainable Development and Gender. New York and Geneva:  United Nations, 1999

Dokmanovic, M.(ed.), Transition, Privatization and Women, Subotica: Women’s  Center for Democracy and Human Rights, 2002,

Elson, D., « The impact of structural adjustment on women: concepts and issues », dans Onimode, B. (dir.), The IMF, the World Bank and the African debt, vol. 2, The social and economic impact, Zed Books: London, 1989

Evidence. Washington D.C.: The World Bank, 1998

Feminist Economics; Vol. 6, No. 3: pp. 123–142.

Gvelesiani, R., Small and Medium Enterprise   Success Strategies and Corporate Culture, Tbilisi, 1999 (in Georgian).

Jashi, Ch.  Gender Economic Issues: The Case of Georgia, Tbilisi: UNDP, SIDA, , 2005

Joekes, S... “A Gender-Analytical Perspective on Trade and Sustainable

Papava, V. The International Monetary Fund in Georgia, Achievements and Errors, Tbilisi, 2002 (in Georgian)

Ruminska-Zimmy, E., Employement  Policy in Transition Countries, Geneva:UNECE, 2004

The Millennium Objectives in Georgia, Tbilisi, 2003

Trade Policy and external Trade , Invest in Georgia, Tbilisi: Georgian National Investment and Export Promoting Agency, 2005

WIDE,  Globalization, Development and Sustainability, Brussels:WIDE,  2002

WIDE, Transformation, participation, gender justice: Feminist Challenges in A Globalizated Economy , WIDE Bulletin, Brussels: WIDE, 2003

Williams, M., Women in Labour Market, Brussels:WIDE, 2000

O autorki:

Dr Charita Jashi (Gruzija), profesor na Državnom univerzitetu u Tbilisiju, osnivačica i predsednica Udruženja Rod za društveni ekonomski razvoj, predsednica Udruženja za ekonomsko obrazovanje. Bivša nacionalna koordinatorka Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (United Nations Development Fund – UNDP) za projekte «Žene u razvoju» i «Rod u razvoju». Trenutno radi kao savetnica na projektu UNDP «Rod u politici u južnom Kavkazu». Članica je više ogranizacija, uključujući Mrežu Women in Development Europe (WIDE), Međunarodnu asocijaciju feministkinja ekonomistkinja (International Association for Feminist Economics - IAFFE), Grupu stručnjaka za pitanja polova/OSCE/ODIHR i Koaliciju nevladinih ogranizacija žena Gruzije. Autorka je brojnih publikacija o  rodnim i ekonomskim pitanjima u Gruziji. Nedavno je iz štampe izašao naslov «Rodna ekonomija, slučaj Gruzije» 2005, UNDP , Tbilisi.
Kontakt: charita@access.sanet.ge

Prevod sa engleskog: Ženski centar za demokratiju i ljudska prava, Subotica, Srbija i Crna Gora


[1] Trade Policy and external Trade , Invest in Georgia, [Trgovinska politika i spoljna politika, Investiranje u Gruziji] Tbilisi: Georgian National Investment and Export Promoting Agency,  2005

[2] World Bank Report, Economic Trends of Georgia, [Izveštaj Svetske banke, Ekonomske tendencije u Gruziji] o.26964, GE. Aug. 20, 2003 

[3] Kategorijusamozaposlenih čineradniciukućnim firmama samalozemlje, neformalnitrgovcisaštandovima i tezgama,kaoizaposleniuuslugama.Prema blažem kriterijumu definicije nestablne zaposlenosti, ako pojedinac/ka radi najmanje jedan sat nedeljno, smatra se samozaposlenim/om.

[4] Vidi:  Women and Men, Statistical abstract, [Žene i muškarci, Statistički rezime], Tbilisi, 2005

[5] Istraživanja u Mađarskoj i Istočnoj Nemačkoj pokazuju da su, sa privatizacijom bankarskog sistema, osiguravajućih kompanija i celog finansijskog sektora, muškarci sve više nalazili poslove u ovim oblastima, centralnim za privredu i sa značajno većim primanjima. Muškarci su postavljeni na pozicije lidera, iako su decenijama pre toga žene dominirale bankarstvom, u vreme kada je taj posao bio uglavnom rutinsko računovodstvo. Vidi: Karadenizli, M., “A Research Agenda For the Analysis of the Impact of Economic Reform and Structural Adjustment on Women`s Economic and Social Rights in The Transition Countries,” [“Plan istraživanja za analizu uticaja ekonomskih reformi i strukturalnog prilagođavanja na ekonomska i društvena prava žena u zemljama tranzicije»], u Dokmanovic, M.(ed.), Transition, Privatization and Women, [Tranzicija, privatizacija i žene], Subotica: Ženski centar za demokratiju i ljudska prava, 2002, p. 37

[6] Carr, M and Chen, M. Globalization and Informal Economy : How Global Trade and Investment  Impact on he Working Poor [Globalizacija i neformalna ekonomija: Kako globalna trgovina i investicije utiču na siromašne radnike], Cambridge: Harvard University, 2001

[7] Castles S. and Miller J. The Age of Migration, International Population, Movements to the Modern World,[Doba migracije, međunarodnog stanovništva, pokreta u savremenom svetu], London, 1993